Znamo da zbog složenosti srpskog jezika često nismo sigurni u načinu izražavanja i pravimo greške kako u pisanju tako i govoru. Za vas smo izdvojili neke od čestih nedoumica, uz obrazloženje zašto je jedan oblik ispravan a drugi nije.

1. S obzirom na ili obzirom na

Često možemo čuti rečenice koje počinju s Obzirom da… ili S obzirom da… što je gramatički nepravilno. Imenica obzir u ovom slučaju nalazi se u instrumentalu, padežu koji označava društvo, sredstvo pomoću kojeg se vrši određena radnja, vreme, način kao i mesto vršenja radnje.

Bitno je naglasiti da imenica obzir označava način. Da bi izrazili način u instrumentalu moramo koristiti predloge (s, sa). Tako da bi bilo nepravilno reći obzirom na, jer nam ispred reči obzir nedostaje predlog „s“.

Na ovaj način smo dobili izraz kojem je potreban predlog „na“ iza kojeg može stajati imenica u akuzativu (s obzirom na obaveze) ili pokazna zamenica (s obzirom na to da).

Primer: S obzirom na to da se odselio, više neće dolaziti.

2. Dobro došli ili dobrodošli

Ako želimo nekome izraziti dobrodošlicu napisaćemo odvojeno: „Dobro došli, u naš dom“.

Ukoliko želimo reći da nam je nešto potrebno i da bi nam jako pomoglo ako to dobijemo, tj. u funkciji prideva, ova reč se piše spojeno. Na primer: „Vaša pomoć je dobrodošla“.

3. Pisanje „ne“ i „li“

Rečca „ne“ se uz glagole piše odvojeno. Npr.: ne želim, neću, ne ide i sl. Izuzeci su: neću, nemoj, nemam i nisam.

Isto važi i za rečcu „li“: ukoliko želimo postaviti pitanje, uz glagole je uvek pišemo odvojeno. Npr.: Da li znaš tog čoveka? Neće li doći danas? Izuzetak je kada ga koristimo za glagol dati u prošlom vremenu. Npr.: Dali su mi dobar telefon.

4. Sa mnom ili samnom

Pravilno je napisati sa mnom. Ovde možemo uočiti da se oblik lične zamenice „ja“ nalazi u instrumentalu (mnom) ispred kojeg se nalazi predlog „sa“. Prema tome, svi predlozi koji stoje ispred lične zamenice u instrumentalu pišu se odvojeno. Npr.: preda mnom, za mnom itd.

5. Ćemo ili će mo

Jedna od čestih nedoumica jeste kako napisati futur glagola „hteti“. Naime, potpuno je pogrešno napisati će mo, jer reč „mo“ ne postoji u srpskom jeziku. Skraćeni oblik glagola hteti po licima glasi: ću, ćeš, će, ćemo, ćete će. Npr.: Mi ćemo kupiti tortu.

6. Hvaliti i faliti

Potrebno je razlikovati ova dva glagola. Naime, nepravilno je reći: Hvali mi nešto.

Glagol hvaliti znači pohvaliti nekoga za nešto. Npr.: On je odličan i svi ga hvale.

Dok glagol faliti je sinonim za nedostajati. Npr.: Mnogo mi fali moj pas.

 

Nadamo se da smo vam pomogli rešiti potencijalne nedoumice i da ćete u budućnosti praviti manje grešaka, kako u govoru tako i u pisanju.