Da li znate ispravno koristiti reči kao što su: od, do, mimo, sa, u, na, pod i dr.? Da li znate da se ove reči koriste u kombinaciji sa određenim padežima i samo tako napisane se smatraju ispravnim? U ovom blogu pročitajte nešto o predlozima kako biste poboljšali svoje znanje i izbegli mogućnost pravljenja gramatičkih grešaka.
Predlozi spadaju u nepromenjivu vrstu reči; stoje uz imenice ili zamenice i označavaju odnose među rečima u rečenici. Ove reči ne mogu se naći ispred glagola. Mnogo ljudi greši pri upotrebi predloga radi i zbog. Naime, predlog radi označava nameru (na primer: Odselio se radi posla), a predlog zbog označava neku posledicu (na primer: Odustali su zbog novca). Predloge delimo na:
- Prave i
- Neprave
Pravi predlozi su reči čija je primarna funkcija u rečenici, funkcija predloga. Nepravi predlozi, primarno pripadaju drugoj vrsti reči, a sekundarno imaju funkciju predloga.
Neprave predloge možemo podeliti na:
- Priloge koji su u isto vreme i predlozi, na primer: pre, blizu, preko i dr.,
- složene predloge, gde je na prvom mestu pravi predlog, a na drugom predlog ili imenica, na primer: umesto, uoči, navrh, ispred i dr.
- imenice u instrumentalu,
- imenice koje mogu postati predlozi, na primer: duž, put, kraj itd.
Kako smo već naglasili, predlozi su reči koje stoje uz imenice i zamenice. Znamo da se imenice i zamenice menjaju kroz padeže, pa prema tome potrebno je znati za svaki predlog u kojem padežu zahteva imenicu ili zamenicu. U tabeli ispod možete pročitati koji predlozi su karakteristični za određeni padež.
Kao što vidite, jedino su nominativ i vokativ padeži bez predloga i kao takve ih nazivamo samostalnim padežima, dok su ostali nazvani nesamostalni padeži.
Padeži | Predlozi |
Genitiv | iz, od, do, izvan, između, bez, blizu, zbog, radi, poput, pored, pre, mimo, kraj, oko, ispod, iznad, ispred, uvrh, s… |
Dativ | nasuprot, k, ka, prema… |
Akuzativ | kroz, uz, u, na, za… |
Instrumental | s, sa, nad, pod, za, među… |
Lokativ | pri, u, na, o, po… |
Postoje predlozi koji se mogu koristiti sa dva padeža.
Na primer, predlozi na, po, o se koriste sa lokativom kada označavaju lokaciju gde se nešto nalazi: Hrana je na stolu; Hodala je po stanu. Međutim, ako označavaju kretanje, koriste se u akuzativu: Idem na fakultet; Idem po knjige itd.
Zatim, predlozi nad, pod, među, pred, koji su karakteristični za instrumental kada govorimo o stanju mirovanja (na primer: Među zgradama je igralište; Sedeli su pred školom; Pod stolom je olovka), ako označavaju kretanje koriste se sa akuzativom: Pas je pobegao pod sto; Izašli su pred školu; Idem među strance itd.
Postoje predlozi koji se mogu koristiti i sa tri padeža u zavisnosti od toga šta označavaju.
To su predlozi za i u.
Predlog za koristimo u instrumentalu, akuzativu i genitivu. U instrumentalu se koristi kada je njegovo značenje iza ili kada označava praćenje, na primer: Škola mi je za leđima; Idem za njima itd.
Predlog u se koristi u lokativu, akuzativu i genitivu.
U lokativu nam govori o mestu, tj. lokaciji gde se nešto nalazi: Ja sam u kući.
U akuzativu, predlog u se koristi kada znači kretanje: Idem u kuću.
U genitivu se ne koristi tako često i mnogo češće se koristi predlog kod, ali kada ga koristimo, govorimo o pripadnosti, na primer: U nas; U Srba; U Bosanaca i sl.
Pravilna upotreba predloga je jako važna, kako u govoru tako i u pisanju.
Ukoliko je nešto ostalo nejasno vezano za temu ovog bloga, ili ako imate pitanja i predloge, slobodno nas kontaktirajte! A mi ćemo se potruditi da vam čim pre odgovorimo.
Leave A Comment