Često nam se dogodi da imamo dvojbe u pisanju velikog i malog slova. Kako bismo vam pomogli da ih se rešite, za vas smo pripremili tekst sa primerima, u kojima je objašnjeno kada se nešto piše velikim, a kada malim početnim slovom.

Veliko slovo

Velikim početnim slovom pišemo:

  • vlastita imena i prezimena, npr.: Maja, Nikola, Tanja, Kovačević, Jovanović;
  • nadimke: Goca, Sanjica, Mile;
  • vlastita imena životinja: Vučko, Alfi, Lesi;
  • prvu reč u rečenici;
  • posle oslovljavanja primaoca u pismu, bez obzira da li se piše zarez ili uzvičnik. Bitno je napomenuti sledeće: nakon zareza iza reči obraćanja, veliko slovo se piše samo ukoliko nastavak rečenice se nalazi u sledećem redu; ukoliko se pismo nastavlja u istom redu, upotrebljava se malo početno slovo;
  • imena država, kontinenata, gradova, sela i krajeva: Italija, Australija, Sarajevo, Šumadija, Slovenija, Afrika;
  • nazive ustanova, organizacija i sl.: Medicinski fakultet u Beogradu, Osnovna škola Sveti Sava, Hemofarm;
  • imena božanstava i mitoloških bića: Mars, Afrodita, Apolon;
  • Bog, Jehova, Alah, Buda, Šiva i drugi nazivi koji se odnose na njih;
  • imena praznika: Prvi maj, Nova godina, Osmi mart;
  • prvu reč književnih dela: Mali princ, Stepski vuk, Prokleta avlija;
  • opšte imenice upotrebljene u umetničkim delima i pričama: Djed Mraz, Sneško Belić, Pepeljuga;
  • imena svemirskih tela i sazvežđa: Orion, Sunce, Mesec, Saturn, Zemlja, Mars;
  • geografska imena (mora, reka, jezera, planina), npr.: Dunav, Sava, Crno more, Atlantik, Tihi okean, Baltičko more;
  • istorijske događaje: Francuska revolucija, Prvi svetski rat, Bitka na Neretvi, Kosovska bitka;
  • prisvojne prideve od vlastitih imenica sa nastavcima -ov, -ev, -in: Goranov, Dizdarev, Sanjin;

Navedeni pridevi se pišu velikim slovom kada su zajedno sa drugim rečima, npr.: Ahilova peta, Celzijev stepen, Edipov kompleks

  • prvi član latinskih naziva biljaka i životinja: Prunus domestica (šljiva), Pirus malus (jabuka), Canis lupus (vuk), Ursus arctos (medved);
  • imena naroda, njihovih grupa i pripadnika: Slovenci, Srbi, Mađari, Nemci itd.;
  • nazive stanovnika, koji su izvedeni od imena država, otoka, kontinenata, grada, sela i sl.: Sandžaklija, Hercegovac, Nemac, Dalmatinac, Amerikanac;
  • sve reči u nazivu država, osim predloga i veznika: Bosna i Hercegovina, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske;
  • sve članove u nazivu naseljenih mesta (sa izuzetkom predloga i veznika): Banja Luka, Nova Varoš, Novi Pazar, Novi Sad itd.
  • imena horoskopskih znakova: Bik, Vaga, Rak, Škorpija, Blizanci;
  • zamenice Vi i Vaš, u formalnim pismima, kada želimo iskazati poštovanje osobi kojoj pišemo;
  • naslove knjiga, npr.: Fizika za 1. razred gimnazije

nazive nastavnih predmeta: Fizika, Biologija, Geografija, Srpski jezik itd.

Malo slovo

Malim početnim slovom pišemo:

  • nazive biljaka i životinja: krava, ovca, svinja, pas, trešnja, višnja, šargarepa, banana;
  • pripadnost određenoj grupi ljudi: crnci, belci, muslimani, hrišćani, budisti, katolici, pravoslavci itd.
  • prisvojne prideve koji se završavaju na -ski, -ćki, -čki, -ški: španski, američki, češki;
  • imena vetrova: maestral, bura, uragan;
  • opšte imenice: bogorodica, devica itd.;
  • nazive titula i zanimanja: predsednik, akademik, profesor, magistar, kralj, princ;
  • zamenice vi i vaš kada se u pismu obraćamo grupi ljudi;
  • prideve koji se odnose na nazive praznika: božićni, prvomajski, novogodišnji, bajramski;
  • reči iza rednog broja: prva reč se piše malim slovom, ukoliko ta reč nije vlastito ime, ili naziv neke institucije, npr.: vanredna sednica;
  • nazive naučnih oblasti: fizika, biologija, istorija, geografija itd.

Većina čitaoca verovatno je svesna osnovnih razlika u korišćenju velikog i malog slova, ali da li ste znali sve ove pojedinosti? Nadamo se da smo i uz današnji blog uspeli da razjasnimo bar deo vaših nedoumica! Ukoliko mislite da smo nešto zaboravili, slobodno nas kontaktirajte ili napišite komentar.