Zamenice

Prilikom pisanja tekstova često se nađemo u situaciji da opisujemo određeni događaj u kojem je potrebno više puta spomenuti ime neke osobe. Kako bismo izbegli ponavljanje imena i rečenicu učinili vizuelno lepšom, trebamo da izbegavamo stalno ponavljanje istih reči. Većina imenica ima sinonime, pa njihovom upotrebom tekst možemo da učinimo lepšim.

Međutim, ako želimo da izbegnemo ponavljanja vlastitih imenica u rečenici, onda se služimo zamenicama.

Zamenice su reči koje se odnose na lica, predmete i njihove osobine. Zamenice spadaju u promenjivu vrstu reči, tj. one koje imaju rod, broj i padež: to su reči koje nemaju svoje leksičko značenje nego njihovo značenje ovisi o kontekstu.

Zamenice se dele po funkciji i po značenju.

Po funkciji se dele na: imeničke i pridevske zamenice

Kao što im i samo ime kaže, imeničke zamenice u rečenici se ponašaju kao imenice. Imeničke zamenice delimo na:

Lične

Lične zamenice su zamenice 1. i 2. lica, zamenice 3. lica i zamenice za sva lica.

Nelične

Nelične zamenice delimo na: upitne, odnosne i opšte. Od upitnih i odnosnih zamenica mogu se formirati odrične i neodređene zamenice.

Pridevske zamenice su zamenice koje upućuju na osobinu predmeta, a samim tim bliže određuju imenicu na osnovu neke njene osobine.

Lična zamenica 1. lica se odnosi na govornika, a zamenica 2. lica na sagovornika. Zamenice trećeg lica se odnose na lica koja ne učestvuju u razgovoru.

Nelične zamenice imaju isti oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. Dele se na:

Upitno-odnosne: ko, šta;
Neodređene: neko, nešto;
Opšte: svako, svašta;
Odrične: niko, ništa

Lične zamenice imaju rod i broj. Njihovi oblici tokom deklinacije izgledaju kao u nastavku:

Lice	Jednina	Množina
1.	ja	mi
2.	ti	vi
3.	on, ona, ono	oni

Lične zamenice se menjaju po padežima na sledeći način:

Padeži
Nominativ	ja	ti	on	ona	ono	mi	vi	oni, one, ona
Genitiv	mene; me	tebe; te	njega; ga	nje; je	njega; ga	nas	vas	njih; ih
Dativ	meni; mi	tebi; ti	njemu; mu	njoj; joj	njemu; mu	nama; nam	vama; vam	njima; im
Akuzativ	mene; me	tebe; te	njega; ga	nju; je, ju	njega; ga	nas	vas	njih; ih
Vokativ	–	ti	–	–	–	–	vi	–
Instrumental	mnom(e)	tobom	njim(e)	njom(e)	njim(e)	nama	vama	njima
Lokativ	meni	tebi	njemu	njoj	njemu	nama	vama	njima

Lična povratna zamenica sebe je ista za svih šest lica i za sva tri roda. Menja se po padežima na sledeći način:

Nominativ	–
Genitiv	sebe
Dativ	sebi
Akuzativ	sebe; se
Vokativ	–
Instrumental	sobom
Lokativ	sebi

Deklinacija neličnih zamenica

Nelične zamenice (ko, šta/što), (niko, ništa/ništo) i neodređene zamenice (neko, nešta/nešto) se dekliniraju na sledeći način:

Nominativ	ko,	šta, što
Genitiv	kog, koga	čega
Dativ	kom, kome, komu	čemu, čemu
Akuzativ	kog, koga	šta, što
Vokativ	–	–
Instrumental	kim, kime	čim, čime
Lokativ	kom, kome	čem, čemu

Veoma je bitno da naglasimo da se zamenica ko koristi za živa bića, a zamenica šta za neživa, tj. na levoj strani tabele su zamenice za živa bića, a na desnoj za predmete.

Pridevske zamenice

Pridevske zamenice u rečenici se odnose na sadržaje koji iskazuju imenice.

U rečenici se ponašaju kao pridevi, što znači da se slažu sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Postoje dve vrste pridevskih zamenica:

Pridevske zamenice s obeležjem lica
Pridevske zamenice bez obeležja lica

Pridevske zamenice sa obeležjem lica delimo na:

a) Prisvojne zamenice – odgovaraju na pitanja ČIJI?, ČIJA?, ČIJE?. To su:

moj, moja, moje; tvoj, tvoja, tvoje; njegov, njegova, njegovo; njen, njena, njeno;

naš, naša, naše; vaš, vaša, vaše; njihov, njihova, njihovo itd.

b) Pokazne zamenice – odgovaraju na pitanja KOJI?, KAKAV?, KOLIKI?. Odnose se na određenu imenicu u rečenici. Kada se odnose na bića ili predmete odgovaraju na pitanja KOJI?, KOJA?, KOJE?. To su:

ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova; taj, ta, ti itd.;

c) Opisne – Kada odgovaraju na pitanja KAKAV?, KAKVA?, KAKVO?, odnose se na kvalitet bića ili predmeta koji stoji uz imenicu. To su:

ovakav, ovakva, ovakvo; takav, takva, takvo itd.;

Količinske – odgovaraju na pitanja KOLIKI?, KOLIKA?, KOLIKO?. To su:
ovoliki, ovolika, ovoliko; toliki, tolika, toliko itd.

Pridevske zamenice bez obeležja lica delimo na:

a) Upitne

To su zamenice kojima počinje upitna rečenica.

Upitne su: koji, čiji, kakav, koliki itd.

b) Odnosne zamenice

To su zamenice koje se odnose na neki pojam, imaju isti oblik kao i upitne (koji, čiji, kakav, koliki), ali njima se ne postavlja pitanje, nego se uvodi zavisna klauza, npr.: Dobila je poklon koji smo joj poslali.

c) Neodređene zamenice

Tvore se od upitnih i odnosnih pridevskih zamenica i rečice ne. To su:

Neki, neka, neke; neki, neke, neka; nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi itd.

d) Odrične zamenice

Ove zamenice se grade prefiksom ni, koji im daje značenje negacije. To su:

nikoji, nikoja, nikoje; ničiji, ničija, ničije itd.

e) Opće zamenice

I upitno odnosne zamenice se grade od prefiksa sva, to su:

svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije itd.

Postoji velik broj zamenica sa kojima se svakodnevno susrećemo. Njihova upotreba može često da bude zbunjujuća i pogrešna. Iz tog razloga danas pišemo o ovoj temi. Nadamo se da vam je bila korisna i da ste se podsetili, odnosno naučili nešto novo. Ukoliko imate predloge i ideje za naše buduće blogove, slobodno nas kontaktirajte!